Beograd na vodi ... koliko to košta ?

Đorđe Bobić  / izvor: http://blog.b92.net/text/24848/Beograd-na-vodi--koliko-to-kosta-/

Beograd na vodi je zaista strateški važan poduhvat oduvek bio pa ga sada vlast promiviše i nudi Beograđanima angažujući sve moguće informaivne i medijske resurse. I o svemu se tu govori, o kuli od dvesta metara visine, o tržnom centru od dvesta hiljada kvadratnih metara površine, o premeštanju železničke stanice, raseljavanju ljudi i firmi sa tog prostora uz Savu, novoj savremenoj slici Beograda, menjaju se planovi i prilagođavaju onoj ad hoc sačinjenoj maketi, govori se o značajnom broju novih radnih mesta, prosperitetu građevinske i druge industrije, o tri ili četiri milijarde eura koje će šeik ovde uložiti i uopšte sve se to plasira kao poduhvat koji će preporoditi grad i državu te ga je ona proglasila projektom od posebnog značaja za nju samu. Reklo bi se idila jedna o kojoj loše mogu govoriti samo zlonamernici.

Naravno, takvih ima i bilo ih je uvek, desile su se primedbe tokom tzv. javnih diskusija oko usvajanja izmena GUPa Beograda, pa se spremaju slične rasprave i oko Prostornog plana Savskog amfiteatra koji nekoć treba da bude usvojen i sve to gunđanje nije uzeto u obzir od strane nadležnih, primedbe su odbijane i nije im dat neki poseban značaj uz sasvim neprimerena objašnjanja a za neke prigovore nije bilo nikakvog odgovora, kao da nisu ni bili. Sva ta pitanja oko saobraćaja, kako doći dotle, do tog tržnog centra na primer, kuda će ići javni saobraćaj, kako i gde parkirati desetak i više hiljada automobila, ko će da kupi sve te stanove i poslovni prostor, gde su javni objekti, za kulturu namenjeni i da li su uopšte predviđeni na ovom prostoru, šta se događa sa zaštićenim vizurama na beogradski greben koje čine identitet grada. Bilo je još toga, moglo bi se nabrajati ali ma kako te primedbe razumno zvučale izgleda nisu se dojmile nadležnih, posebno nije se čuo glas pomoćnika gradonačelnika za urbanizam i arhitekturu koga zovu gradski arhitekta. Institucije gradske, sekretarijati, Urbanistički zavod, komisije za urbanistička pitanja Beograda obavljaju svoj posao kako im je naloženo, prilježno i bespogovorno ne slušajući glas javnosti, struke, ljudi iz kulturne sfere i pojedinih građanskih udruženja koji su kao retko kada do sada ujedinjeni i saglasni u želji da se zaustavi ova pretnja Beogradu, da se sve ponovo razmotri i usaglasi sa pravilima struke, propisima urbanističkim ili bar sa razumom.

Dakle, prave se dokumenti, planovi, priprema se za naredno proleće početak izgradnje, odgovora na pitanja nema u meri koja bi omogućila se poduhvat u celini sagleda a posebno je nejasno pravno i finansisko pitanje. Do sada javnosti nije prezentiran nikakav potpisani dokument, makar pismo o namerama, koji pokazuje da je promovisani investitor preuzeo neke obaveze u odnosu na grad  a u vezi projekta „Beograd na vodi“ i to jeste pravno pitanje. Možda tako što i postoji ali nije dostupno i ne može se videti, osim što se o tome čuju iskazi dužnosnika raznih nivoa u medijima, koje su sve obaveze grada ali i investitora posebno u pogledu ulaganja para, profita i uopšte načina finansiranja. Ima samo nagoveštaja opet po medijima o tome da će grad uložiti oko pola milijarde eura u pripremu lokacije, dovođenje infrastrukture, saobraćaja, raseljavanje, ali i ta suma je samo procena bez jasnih i relevatnihi obavezujućih pokazatelja koji pripadaju svakom biznis planu a posebno kada se očekuje od investitoraa da priloži tri ili četiti milijarde eura u izgradnju šest hiljada stanova, stotina hiljada kvadrata poslovnog prostora, parkova i svega što je naobećavano. Procene o kapitalizaciji budućeg izgrađenog prostora, odnosno ko će to da kupi i po kojoj ceni, kojim tempom će se novac zarađivati od prodaje izgrađenog, koliko će grad učestvovati u eventualnom profitu i koliko će zaraditi ili najmanje koliko će biti sposoban da vraća kredite koji su neminovni za pripremu lokacije jer grad paušalno izrečenu cenu pripreme terena nema. O tome šta se događa ako očekivanog prfita ne bude u dovoljnoj meri nema reči pa sve liči na kockarsku zanimaciju s tim što mogući gubitak neće snositi učesnici u kockanju već građani.

Uz sav entuzijazam ili čak želju da se jednom začne izgradnja Savskog amfiteatra i sa obale Save makne onaj krš, dosadanji rad i način delanja na stvaranju „Beograda na vodi“ je pokriven lakim velom tajanstvenosti, možda sa željom dužnosnika da kada se jednom taj veo podigne ispod bude lepota neka neopisana od koje će svima dah zastati. Ipak, lepota je lepota i uvek ima svoju cenu i jedino što bi bilo važno je da Beograđani znaju koliko će ih ostvarenje snoviđenja u pripremi koštati, koliko njih a koliko njihovu decu i unuke da im svima ne bi na duže vreme dah zaista i zastao.